Zagonetke nove vlasti

Posle izbora na kojima je Srpska napredna stranka osvojila apsolutnu vlast Srbija je dobila novu Vladu. Nema velikih iznenađenja. Vladu su formirali stari koalicioni partneri Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije, uz učešće nekoliko “nezavisnih eksperata“. Postavlja se pitanje da li su izbori uopšte bili neophodni, pošto se sve moglo učiniti i prilikom rekonstrukcije prošle Vlade, bez dodatnih troškova od oko 40 miliona evra i zastoja u sređivanju veoma teške situacije u ekonomiji i finansijama.

 

Na čelu Vlade je, kao što se i očekivalo Aleksandar Vučić.

 

Još uoči izbora Vučić je nagovestio “teške i neophodne mere“ koje za cilj imaju konsolidaciju budžeta koji je u velikom minusu. Te mere su već počele da se sprovode.

 

Zasada one pogađaju siromašnije slojeve i ostatke “srednje klase“: podizanje poreza na imovinu, ukidanje socijalne pomoći trudnicama i majkama sa malom decom, uvođenje opšteg poreza na plate, sa izvesnošću uvođenja od oktobra meseca i poreza na penzije. Nastavlja se, još doslednije i istrajnije, sprovođenje neoliberalnog koncepta koji je u ne tako davnoj prošlosti doprineo povećanju jaza između najbogatijih i najsiromašnijih.

Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja na različitim stranama, jednako u zemlji kao i van nje, jeste kakvu će budućnost Srbija imati sa Aleksandrom Vučićem. On je još uvek zagonetka kako zbog svoje radikalske prošlosti tako i zbog sadašnjosti u kojoj predstavlja i moć i vlast. Da li ih može zloupotrebiti? Nema pouzdanog odgovora. Već prvih dana uvođenja nove vlasti neki potezi izazvali su određene neodoumice, a i više od toga: zebnju

 

Ako je ovo bilo najavljeno i očekivano, ostaje nejasno kakvu će spoljnu politiku voditi Srbija i u kojoj meri predsednik Vučić preuzima ulogu autoritativnog i potpunog vladara i gospodara Srbije.

 

Javna je tajna da je odmah po izborima Vučić posetio Rusiju. Sigurno ne, kako je objašnjeno, iz zdravstvenih razloga, nego da bi se konsultovao sa Rusima oko nove vlade. Zanimljivo je, sa druge strane, da je prvi strani posetilac po formiranju Vlade bila evropska ministarka spoljnih poslova Ketrin Ešton. Zahvaljujući dobrim delom ukrajinskoj krizi, Srbija dobija na strateškom značaju i u Rusiji i u Evropskoj uniji. Srbija je proglasila neutralnu politiku, ali je pitanje koliko će u postojećim međunarodnim uslovima to biti moguće.

 

Direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja Leonid Rešetnjikov, “Putinov obaveštajac”, nedavni gost Srbije, ocenio je da će Srbija morati u jednom trenutku da bira između EU i Rusije, te savetovao Vladi Srbije da ne izda Rusiju. Rešetnjikov je odlikovan najvišim ordenom Srpske pravoslavne crkve. S druge strane, direktor kancelarije za južnu i centralnu Evropu u Stejt departmentu Džonatan Mur kaže da će Srbija, kako se bude približavala EU, morati da preduzima korake koji će komplikovati njene odnose sa Rusijom.

 

Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja na različitim stranama, jednako u zemlji kao i van nje, jeste kakvu će budućnost Srbija imati sa Aleksandrom Vučićem. On je još uvek zagonetka kako zbog svoje radikalske prošlosti tako i zbog sadašnjosti u kojoj predstavlja i moć i vlast. Da li ih može zloupotrebiti?

 

Nema pouzdanog odgovora. Već prvih dana uvođenja nove vlasti neki potezi izazvali su određene neodoumice, a i više od toga: zebnju. Pojedini uticajni članovi Vućićeve stranke, ali i Vlade, na skupštinskom zasedanju, a i u svojim izjavama ulagivački hvale novog predsednika, a predsedništvo vodeće partije u jednom dramatičnom saopštenju napada Radio televiziju Srbije da je “poligon za prljave napade na Aleksandra Vučića”.

U ovom pismu srpskih filmskih radnika piše, između ostalog, kako filmska proizvodnja koja se predlaže treba da afirmiše “status Kosova i Metohije u srpskom državnom sastavu”, da su “kultura i sila dva osnovna jezika kojima jedna država komunicira unutar sebe i spolja” i kako “putem sedme umetnosti treba ukazivati na teškoće nealbanskog stanovništva i Srpske pravoslavne crkve i ostalih verskih zajednica…” Zaista, pismo dostojno vremena Slobodana Miloševića!

 

Ovo je izazvalo proteste oba novinarskih udruženja koja sa pravom u takvoj vrsti neodmerene i neutemeljene i ničim izazvane kritike vide opasnost za slobodno i nezavisno novinarstvo. Ako su nove vlasti već sada tako osetljive, šta će biti uskoro ako se pokaže da politika koju vode nije uspešna i da zemlju nije izvukla iz krize. Sam Vučić se, iako se to očekivalo jer je u svome skupštinskom ekspozeu isticao važnost slobode medija, ovoga puta nije oglasio.

 

Po završetku višečasovnog izlaganja u Domu narodne skupštine predsednika Vučića sačekala je masa od više hiljada ljudi u znak podrške. Takvo neprijavljeno okupljanje ispred Narodne skupštine u vreme održavanja zasedanja zakonom nije dozvoljeno, a objašnjenje policije kako su se građani “spontano okupili”, sasvim je neuverljivo jer su simpatizeri Srpske napredne stranke organizovano stizali iz raznih gradova Srbije, a za ovu priliku postavljena je i bina sa koje se predsednik u jednom prilično patetičnom govoru obratio prisutnoj masi.

 

Sve ovo izaziva neprijatne asocijacije na neka ne tako davno vremena “organizovane spontanosti” i nepoštovanja reda i zakona.

 

Istovremeno, sasvim u duhu takvih vremena, “grupa filmskih radnika”, među kojima su i neka poznata imena srpske kinematografije, obnovila je već skoro zaboravljeni duh kvazipatriotizma obilato prisutan spomenutih devedesetih godina. Reč je o zahtevu da Ministarstvo kulture osnuje poseban fond za finansiranje filmova o Kosovu i Metohiji. To će predstavljati, po uverenju potpisnika, nastavak borbe za Kosovo.

 

U ovom pismu srpskih filmskih radnika piše, između ostalog, kako filmska proizvodnja koja se predlaže treba da afirmiše “status Kosova i Metohije u srpskom državnom sastavu”, da su “kultura i sila dva osnovna jezika kojima jedna država komunicira unutar sebe i spolja” i kako “putem sedme umetnosti treba ukazivati na teškoće nealbanskog stanovništva i Srpske pravoslavne crkve i ostalih verskih zajednica…”

 

Zaista, pismo dostojno vremena Slobodana Miloševića!

    •  Srbija se raspada
    •  Filozofija bede
    •  Tamni vilajet
    •  Oči straha
    •  Spasavanje Kapetana Dragana
    •  Patriotizam i siromaštvo
    •  Sretna nova!
    •  Dvadeset i jednu godinu posle
    •  Balkanska rapsodija
    •  Osveta loših đaka

> Svi tekstovi ovog autora