Za dječja prava ne smije vas boljeti glava

Kako je ono jednom napisao Duško Radović: ”Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan”.

Čini se da (ne) činimo sve da najviše (ne) brinemo upravo o svojim najmlađim sugrađanima (bivša predsednica bi rekla Hrvaticama i Hrvatima i svim hrvatskim državljanima), te je većini dobrobit dece na prvom mestu dok se ne dokaže suprotno. Obično u vidu izvršenja nekog od najgorih kaznenih dela protiv (i filicid) dece.

Ujedinjene nacije su 1989. godine donele Konvenciju o pravima deteta koja je najratifikovaniji dokument u svetu, izuzmemo li SAD i Somaliju. Američko ratifikovanje je i dalje odgođeno zbog protivljenja odredbama koje bi, valjda po mišljenju nekih, ograničavale prava roditelja i promovisale vladino mešanje u porodične odnose. Možda je bivša gospođa ministarka Nada Murganić mislila na SAD kada je pominjala onu dinamiku u obitelji.

Konvencija o pravim deteta je najsveobuhvatniji sporazum o ljudskim pravima za decu i u mnogim zemljama je doveo do promene zakona i politike u odnosima prema deci što je rezultiralo da je danas manje zlostavljane dece u svetu.

A sada pitalica za mame i tate (kao i one koji se tako osećaju), koliko njih je nekad pomislilo ili izgovorilo sledeću rečenicu: ”Ja sam te rodio/la, ja ću te i ubiti”? A sada koliko njih je čulo ili pročitalo za član 42. Konvencije koji navodi: Strane ugovornice se obavezuju da sa principima i odredbama ove Konvencije najšire upoznaju, na odgovarajući i aktivan način, kako odrasle tako i decu

Svako od prava, koje je navedeno u Konvenciji, nerazdvojivo je od ljudskog dostojanstva i skladnog razvoja deteta i dečija prava su upravo neotuđiva prirodna prava. Na našim jezicima bi to značilo da niti jedno državno telo nema moć da delegira ili oduzima ljudska prava, već mora da ih štiti i stalno unapređuje.

Svaka država će poštovati pravo svakog deteta bez diskriminacije u pogledu rase, boje kože, vere, pola, jezika, vere, političkog uverenja ili članova njegove porodice. Ujedno, treba se poštovati pravo deteta na njegov identitet, nacionalnost, ime i porodične odnose. To znači da deca pripadnici nacionalnih manjina (manjinci je ružna reč, kao neke male bube) imaju pravo na upotrebu materinjeg jezika, na uživanju u svojoj kulturi i praktikovanju svoje vere.

Iako je ovo sada mnogima šokantno, (obično soroševska) blasfemija, dete ima pravo na izražavanje vlastitog mišljenja. Totalni pedagoški šok! Roditelji imaju pravo i dužnost da usmeravaju dete, a deca uz sve to imaju pravo na vlastita slobodna uverenja i stavove. Opet neka đavolja rabota!

Ako nastavimo dalje, iščitaćemo da je nedozvoljeno da se napada na detetovu čast i ugled, verovali ili ne, to ne pripada samo odraslima, te da niti jedno dete ne sme da bude izloženo samovolji ili nezakonitom mešanju u njegov privatni život, porodicu i dom.

U 2018. godini pravobraniteljica za djecu postupala je u 72 pojedinačna slučaja u vezi sa detetovim pravom na privatnost. Postupali su i u 115 slučajeva povrede drugih prava koja su ukazivala na povredu privatnosti i dostojanstva dece (u području pravosudnih, participativnih ili ličnih prava dece).

Deo gde niko ne bi smeo da zanemaruje, zlostavlja, napusti ili iskorišćava dete je nepotrebno i pisati. Ali, kako uvek ono ali sve nešto pokvari, da to nije tako vidi se i iz institucija koje brinu upravo o takvoj deci koja su zbog kojekakvih razloga trenutno završila pod njihovim krovom.

Prema podacima pravobraniteljice za djecu u 2018. godini zaprimili su 233 prijave nasilnog ponašanja i zanemarujućeg ponašanja prema deci kojem je bilo izloženo 337 dece. Od zaprimljene 62 prijave nasilja u porodici najveći broj se odnosio na fizičko nasilje nad decom, dok su se 54 prijave odnosile na zanemarivanje obezbeđivanja socijalne zaštite dece.

Dalje, svako dete ima pravo na vaspitanje i obrazovanje, koje je usmereno na razvoj njegovih sposobnosti, te na razumevanje mira, prijateljstva, ravnopravnosti i poštovanja životne sredine u kojoj živi. Koliko roditelja ili odgojitelja ovo pa zna i koliko se sada oni pridržavaju toga u odgajanju sopstvene dece?!

Svako od prava, koje je navedeno u Konvenciji, nerazdvojivo je od ljudskog dostojanstva i skladnog razvoja deteta i dečija prava su upravo neotuđiva prirodna prava. Na našim jezicima bi to značilo da niti jedno državno telo nema moć da delegira ili oduzima ljudska prava, već mora da ih štiti i stalno unapređuje

Za pravilan razvoj ličnosti, deci su važni novine, radio i televizija (naravno, primereni za dečiju dob) i s tim u vezi država treba da potiče pisanje i štampanje knjiga, pravljenje prikladnih programa za decu te da štiti najmlađe od loših i neprimerenih informacija, takvog sadržaja, koje mogu da ugrožavaju njihovu dobrobit.

Ona deca koja su sa teškoćama u duševnom ili telesnom razvoju imaju pravo da uživaju u životu poput ostale dece i da u potpunosti, pazi sad, učestvuju u oblikovanju zajednice u kojoj žive i čiji bi trebalo da su ravnopravni članovi.

Konvencija obezbeđuje da sva deca imaju pravo na igru i odmor, kao i na slobodno vreme, ali i na sve one aktivnosti koje ih čine srećnima. To znači da deca ne bi smela da budu ekonomski izrabljivana, terana na rad koji bi mogao da bude opasan ili bi mogao da šteti njihovom zdravlju, razvoju, vaspitanju ili obrazovanju.

Iako se čini da je nešto u životu pod ”podrazumeva se”, pa je zaista mučno to i navoditi u nekom pravnom dokumentu, nijedno dete ne sme da bude seksualno zlostavljano ili iskorišćavano, prodano ili kupljeno. Nijedno dete ne sme da bude podvrgnuto mučenju ili da mu se samovoljno oduzme sloboda. Takva deca, koja su zanemarivana, zlostavljana ili iskorišćavana imaju pravo na pomoć u svrhu oporavka!

A sada pitalica za mame i tate (kao i one koji se tako osećaju), koliko njih je nekad pomislilo ili izgovorilo sledeću rečenicu: ”Ja sam te rodio/la, ja ću te i ubiti”? A sada koliko njih je čulo ili pročitalo za član 42. Konvencije koji navodi: Strane ugovornice se obavezuju da sa principima i odredbama ove Konvencije najšire upoznaju, na odgovarajući i aktivan način, kako odrasle tako i decu.

I da završimo sa Radovićem: ”Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas”.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Pravo na zdravlje boje lavande
    •  Stranka od 14 mandata odvodi Hrvatsku tamo gde ne želi biti
    •  Zagreb Pride se pretvorio u propagandnu flajšmašinu
    •  Glasajte za one koji poštuju ustavne vrednosti Domovine
    •  Srbi, rodne ideologije, gejevi i odnedavno migranti – stop!
    •  Hrvatska treba Srbe
    •  Predsednik (Treće) Republike opasnih namera!
    •  Živeti u urbanim celinama je najobičnija patnja i mazohizam
    •  Šta si mu rekla pa da te je udario?
    •  Zašto smo se, mi građani SFRJ, rastali u krvoproliću

> Svi tekstovi ovog autora