Pripazite, ako tražite sreću, proverite možda ste već srećni

Ovih dana posebno, kada su nam praznici oteli pravo na tugovanje i odmor, svi se iznova hrabrimo da će sledeća godina biti ta koja će nam doneti tako iščekivanu i sigurno najvažniju stvar na svetu – sreću.

Da nam zdravlje i nije prioritet vidimo po sopstvenom odnosu prema našim telesima, ali i umu koje iznova zapostavljamo i upravo od Nove godine sebi delegiramo da ćemo da brinemo o sebi samima.

U nekim prošlim vremenima, dok je još zimi i bivalo snega, ljudi su bili skloni da imaju skromnije želje kada je u pitanju njihova sreća. Nova godina se čestitala sa rečima ”da bude zdravlja i sreće” odnosno ”da smo zdravi i da bude mir” (misleći na odsustvo oružanih sukoba).

Danas je stvar ipak nešto drugačija i više nam samo odsustvo bolesti i ratnih sukoba nisu dovoljni da bismo za sebe kazali da smo srećni jer smo se rodili i proživljavamo čudo života.

Čini se da je usled nekakve hiper pandemije odsustva sreće 2012. godine Opšta skupština UN-a 20. marta proglasila kao Međunarodni dan sreće. ”Opšta skupština, (…) odlučila je da proglasi 20. marta Međunarodnim danom sreće, (…) poziva sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih nacija i ostale međunarodne i regionalne organizacije, kao i civilno društvo, uključujući nevladine udruge i pojedince, da obeleže Međunarodni dan sreće na prikladan način te obrazovnim i drugim aktivnostima utiču na povećanje javne svesti (…)”.

Još je antički mislilac Aristotel govorio da je cilj težnje ka vlastitoj sreći jednak i sreći čitave zajednice. U tom smislu, svrha države je da obezbedi blagostanje svojim građanima, a to se ostvaruje isključivo u zajedništvu i kolektivu koji krase ljudski rod.

Kako živimo u interakciji sa drugim ljudima, koji su često više sinonim za nesreću nego samu sreću, upravo je pokazatelj po odsustvu osnovnih ljudskih prava i zadovoljenju bazičnih životnih potreba. Gledaj Baniju!

Kao kakvu sistematsku intervenciju nekoliko zemalja uvelo je i Ministarstvo sreće. Nama nedokučivo, ali Kraljevina Butan je upravo pravo na sreću upisala u svoj Ustav te krasi članak 9., jer je sreća njihovih stanovnika najvažniji politički cilj. Da bi izbegli merenje bogatstva materijalnim vrednostima, ne postoji koncept bruto domaćeg proizvoda već se koristi pokazatelj bruto nacionalne sreće. Formalizovanje sreće, kroz institucije, uvele su i Venecuela, Nigerija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Da i Domovina razmišlja o sreći, barem kroz nauku, predstavila je Ljiljana Kaliterna-Lipovčan, profesorka psihologije i naučnica sa Instituta Ivo Pilar.

Od 2015. do 2019. godine, dao bog pre globalne kuge i lokalnih zemljotresa, naučnici Instituta Ivo Pilar radili su istraživanje CRO-WELL, Hrvatsko longitudinalno istraživanje dobrobiti, želeći da izmere koliko su hrvatski građani srećni. Kako je pitanje sreće izuzetno individualan i subjektivno obojen pojam nema kantara ko na pijaci koji bi (ne)tačno izmerio koliko mu dođe kilo sreće, ali su oni probali.

Prema dobijenim rezultatima, na skali od 0 do 10, tu smo negde, srećni, oko šestice. Prema UN-ovom ”Svetskom izveštaju o sreći”, za period od 2017. do 2019. godine bili smo na srednjem 79. mestu od 153 zemlje. Tada najsrećnije zemlje su bile Finska, Danska i Švajcarska, a najgore Avganistan, Južni Sudan i Zimbabve. Nažalost, talibani su pre neki dan ženama ponovo potpuno zabranili da pohađaju fakultete.

Za naš narod i sve manje onih drugih, manjina, za osećaj sreće najbitniji su dobri porodični i prijateljski odnosi. Prednost smo dali događajima kao što su rođenje deteta, venčanje ili veridba, a manje vrednujemo ono materijalno koje nam ne samo da kvari sreću nego je sigurno i dokazano da nas iskvaruje kao osobe, ali i tako krhke međuljudske odnose.

Iako posebno babe i dede tvrde da je ”genetika naša sudbina”, profesorka Kaliterna-Lipovčan istakla je da je sreća vrlo malo genetski uslovljena. Zapravo oni koji su otvoreniji prema drugim ljudima i koji su više ekstrovertniji tipovi, uz tako bitnu emocionalnu stabilnost, u proseku su srećniji ljudi. Iako, to je statistika, ali ne i nužno nekakvo pravilo.

Naravno, nije sreća isto merljiva i primenjiva za istraživanje kod onih koji kopaju po đubretu i onih koji takvu dehumanizaciju ne osećaju.

Primanja i zarada nejednako pogađaju građane pa se i njihovo poimanje sreće i zadovoljstva ipak statistički razlikuje. Sarkastično ćemo ko iz topa da kažemo kako je lakše onome koji ne misli kako da skrpi kraj s krajem nego onome koga jedna neisplaćena plata deli od siromaštva.

Na kraju je važno istaći, u ovim danima oko Božića i Nove godine, da je sreća u direktnoj korelaciji sa ljudskim očekivanjima od života i kako ljudi doživljavaju sebe u odnosu na one sa kojima dele više sličnosti nego različitosti.

Sreća je pozitivna emocija koja je spoj oduševljena i ugodnosti sa aktivnom zaokupljenosti i angažmanom. Drugim rečima dokonost jeste đavolja rabota i čovek nije rođen da se ničime ne bavi (makar i ne zarađivao od takvog rada).

”Sreća je mala, obična i neupadljiva, i mnogi ne umeju da je vide”, govorio je Duško Radović. Zato je isticao da: ”Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite možda ste već srećni”.

Srećan Božić!

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Pravo na zdravlje boje lavande
    •  Stranka od 14 mandata odvodi Hrvatsku tamo gde ne želi biti
    •  Zagreb Pride se pretvorio u propagandnu flajšmašinu
    •  Glasajte za one koji poštuju ustavne vrednosti Domovine
    •  Srbi, rodne ideologije, gejevi i odnedavno migranti – stop!
    •  Hrvatska treba Srbe
    •  Predsednik (Treće) Republike opasnih namera!
    •  Živeti u urbanim celinama je najobičnija patnja i mazohizam
    •  Šta si mu rekla pa da te je udario?
    •  Zašto smo se, mi građani SFRJ, rastali u krvoproliću

> Svi tekstovi ovog autora