Nova presuda protiv Hrvatske, u korist žrtve

Prethodnu nedelju (znači tjedan) naše nahije obeležile su vidljive bezbednosne mere koje su preduzete u prestonom gradu zbog dolaska ”prijatelja” sa Istoka. Postavlja se pitanje kakve bi mere bile na snazi da nam je dolazio neprijatelj i kako bi to sve izgledalo.

Inače, za one koji naizgled neće imati obavezu da razvrstavaju – ne žive u Zagrebu, policija je uklonila i kante za đubre, valjda od straha da nešto ne iskoči ili nešto se ne ubaci u njih, te su stvorila prisilna đubrišta.

Svetska vest bila je i da je umrla britanska kraljica Elizabeta II. u dobi od 96. godina. Za toliko lepih godina imala je tu privilegiju da je preživela samo jedan rat, Drugi svetski ako ne računamo onaj Falklandski (1984.), za razliku od nas na ovim prostorima koji smo se na onaj primitivan i sa golim rukama i nogama ubijali.

Nažalost, za mnoge taj rat i dalje tinja. Ako slušamo šta izjavljuju politički lideri balkanskog ”bureta baruta” imamo mi još granica i kotara za vratiti na one zamišljene linije koje međunarodno pravo ne poznaje.

Dok se socijalno zapušteni i narušenog zdravlja spremamo za neki novi boj osvrnimo se na ono šta nas ubija u miru i vezuje se za nas same, ne one sa druge strane reke koju svojatamo.

Usled našeg poimanja nasilja, porodice, dinamike porodičnih odnosa, ali i prava kao takvog, Evropski sud za ljudska prava, onaj čuveni kojim pretimo neistomišljenicima da ćemo da ih ganjamo i uzmemo im zadnju paru, nanovo nam je presudio.

U novoobjavljenoj presudi stoji da državna tela nisu učinila dovoljno da istraže navode žrtve silovanja o pretnjama smrću koje je dobivala od sumanutog silovatelja tokom njegovih vikend izlazaka iz zatvora.

Imajući u vidu da represivni aparat nije pokrenuo izvide ni službenu kaznenu istragu Evropski sud za ljudska prava presudio je protiv Domovine kao i da podnositeljki tužbe isplatimo 12.000 evra zbog povrede konvencijskih prava te 4.500 evra za troškove postupka.

Radi se o mučnoj životnoj situaciji, kod nas su to životne ili svakodnevne situacije, a u nekim razvijenijim društvima su to izuzeci, da je jedna naša sugrađanka, Romkinja (ovo je bitno za čitavu sliku), bila žrtva seksualnog nasilja biološkog oca koji je i ranije bio kazneno prijavljivan za nasilje u porodici.

Zbog kaznenih dela, u kojima je navedeno višestruko silovanje, kao i prekršajnog ponašanja zbog nasilja u porodici osuđen je na kaznu zatvora od osam godina.

U sporadičnim izlascima iz zatvora, vikend izlasci, osuđeni zlostavljač žrtvu je proganjao uz pretnje pred svedocima da će je i ubiti. Usled opravdanog straha, nažalost višegodišnjeg iskustva pretrpljenog nasilja, žrtva je promenila ime i izgled te se sa punim poverenjem obratila i policiji.

Nažalost, policija je protumačila da nema nikakvog smisla trošiti njihovo vreme i valjda podnositi prijavu jer je samo pretio i nije je ubio kako je već kazao.

Promena ličnog opisa vodila je i do promene mesta boravka u drugi grad, znači verovatno zasnivanje i novog radnog odnosa, pronalaženje novog stana i čitavu aklimatizaciju na drugu sredinu (a poznato je koliko hrvatski građani vole promene mesta boravka – ”tu sam rođen tu ću i da umrem”).

Nažalost i pored svih napora da ga mimoiđe fizički se susrela sa onim koji je proganjao te je odmah pozvala policiju. I pored svih razloga opravdanog straha, po njenim rečima, policija nije imala dovoljno sluha za njene muke uz komentar da su joj dodatno otežavali jer je eto Romkinja.

Uz sve birokratske kataklizme, žrtva podnosi žalbu na rad policije, a od Uprave za zatvorski sistem traži da se silovatelju ne dopušta pravo da izlazi iz zatvora zbog kontinuiranih pretnji koje joj adresira. Sutkinja je na to, koja je eto empatična žena, zaključila da nije nadležna za ispitivanje povlastica koje imaju zatvorenici dok je Uprava zatvora suspendovala puštanja.

Prijava koju je podnela MUP-u na rad policije nikada nije prosleđena DORH-u. Zbog svega navedenog, napisanog i onoga što nikada nećemo saznati, naša sugrađanka, žrtva rođenog oca, ali i sistema, obratila se Ustavnom sudu Republike Hrvatske ističući propuste domaćih vlasti zbog kontinuirane viktimizacije i stalnog zastrašivanja.

Nažalost, ograđeni i sigurni Ustavni sud nije video tu ništa spornim te se na kraju obratila i samom Evropskom sudu za ljudska prava.

Evropski sud za ljudska prava, oko nepostupanja institucija, u svojoj presudi navodi da: ”Štaviše, nisu uzeli u obzir ponavljanje uzastopnih epizoda nasilja u porodici i shodno tome nisu ispunili svoju obavezu iz člana 3. Konvencije da zaštite žrtvu od nasilja”.

Za neznalice radi se o zabrani mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja. No nije nam ovo prvi, ali izgleda ni poslednji put da smo takvi, prema svojim građanima, nečovečni.

Iako je član 3. Konvencije opsegom najkraća konvencijska odredba ipak u sebi sadrži opsežnost, kompleksnost i raznovrsnost pitanja koje otvaraju ovi pojmovi.

Upravo je zabrana mučenja jedna od temeljnih vrednosti demokratskog društva i ne podleže nikakvim izuzecima pa i za vreme onog bratoubilačkog rata. Jer, iako nigde ne navodi i reč ”dostojanstvo” upravo je ovaj neotuđivi deo svakog ljudskog bića temelj i samog razumevanja presuda kršenja člana 3. Konvencije.

Da ne bi bilo da se odmah pakuju nasleđeni koferi u jednom pravcu, koji se drže na ormarima, ohrabruje vest da je održan sastanak Ministarstva pravosuđa i uprave sa organizacijama civilnog društva koje se bave borbom protiv nasilja u porodici i prema ženama.

Ministar Ivan Malenica udrugama je predstavio niz konkretnih promjena kroz izmjene Zakona o kaznenom postupku, Kaznenog zakona i Zakona o zaštiti od nasilja u obitelji.

Ima nade!

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Pravo na zdravlje boje lavande
    •  Stranka od 14 mandata odvodi Hrvatsku tamo gde ne želi biti
    •  Zagreb Pride se pretvorio u propagandnu flajšmašinu
    •  Glasajte za one koji poštuju ustavne vrednosti Domovine
    •  Srbi, rodne ideologije, gejevi i odnedavno migranti – stop!
    •  Hrvatska treba Srbe
    •  Predsednik (Treće) Republike opasnih namera!
    •  Živeti u urbanim celinama je najobičnija patnja i mazohizam
    •  Šta si mu rekla pa da te je udario?
    •  Zašto smo se, mi građani SFRJ, rastali u krvoproliću

> Svi tekstovi ovog autora