Lažna zaštita ljudskih prava u lokalnoj samoupravi Vukovara

Bože, hvala ti što je prošao retrogradni Merkur! Sada, ponovo, možemo da otpustimo sve kočnice, da proderemo dizne te izbljujemo sve šta nam je bilo na duši prethodnih mesec dana. Da svakome u brk kažemo ”seme i pleme”, da mu ”majku rođenu” i to kao bez posledica po nas u vidu nepovoljnog položaja nebeskih tela.

U zemlji koja dokazano izumire Državni zavod za statistiku objavio je rezultate tako očekivanog popisa stanovništva. Prema sprovedenom popisu Domovina ima 3.871.833 stanovnika, od čega 1.865.129 muškaraca (48,17 %) i 2.006.704 žene (51,83 %).

U odnosu na popis 2011., broj stanovnika smanjio se za 413.056 osoba ili 9,64 %. Najveći pad broja stanovnika zabeležen je u Vukovarsko-srijemskoj županiji (20,28 %), Sisačko-moslavačkoj županiji (19,04 %) i Požeško-slavonskoj županiji (17,88 %).

Udeo Hrvata, u ukupnoj nacionalnoj strukturi, iznosi neloših 91,63 %. Prvi među nejednakima su preostali Srbi sa 3,2 %, pa idu Bošnjaci 0,62 %, Romi 0,46 %, Italijani 0,36 % i Albanci 0,36 %. Procenat ostalih nacionalnih manjina, pojedinačno, manji je od 0,3 %.

No nama ti podaci i ovako nikako nisu važni jer mi smo samo iščekivali tako bitne, za naš opstanak i svakodnevni život, krucijalne podatke o broju Srba u Domovini i broju katolika.

Prema verskoj pripadnosti katolika je 78,97 %, pravoslavaca 3,32 %, muslimana 1,32 %, osoba koje nisu vernici i ateista ima 4,71 %, dok 1,72 % osoba nije želelo da se izjasni na pitanju o veri.

Upravo je i ovaj podatak, o padu osoba koje se izjašnjavaju kao pripadnici katoličke veroispovesti, izazvao najveći alarm za naciju koja stari, koja se iseljava i koja je na granici građanskog rata jer više nema ratova za ratovati, ali ima pola miliona socijalno zapuštenih branitelja.

Oni kojima je samododeljeni životni poziv da nekome neka prava zakinu, da nekome nešto onemoguće i nekoga u nečemu spreče ko malo dete su se obradovali da je procent Srba, inače (ne)jednakih državljana u Domovini, pao ispod trećine u gradu heroju – Vukovaru.

Tako smo mogli da čitamo kako je gradonačelnik grada u kojem je i 6.890 Srba, dakle 29,73 %, kazao: ”Vratit ćemo situaciju na korak prije 2011. Znači, apsolutno nijedno pravo koje je je ‘iskamčeno’ temeljem lažnog popisa iz 2011. godine nećemo pustiti i nećemo ga ostvariti”.

Ničim izazvan i ostrašćen gradonačelnik referirao se na dvojezičnost koja je u nekim uređenijim društvima simbol znanja, uključivosti i prosperiteta zajednice.

Jer Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina predviđa pravo na službenu upotrebu jezika i pisma pripadnicima nacionalnih manjina na području jedinice lokalne samouprave u kojima čine najmanje jednu trećinu ukupnog broja stanovnika.

Da nije ni sada ”med i mleko” znamo i po odluci iz 2021. godine kada je Gradsko vijeće Vukovara donelo zaključak prema kojem se u Vukovaru ni u 2021. godini nisu stekli uslovi za proširenje prava pripadnicima srpske nacionalne manjine.

Rezultat je to odsustva aktivnog suočavanja s prošlošću, s obe strane, kao i iznova ponavljanja osećaja nacionalne tuge koji svoju kulminaciju dobiva baš 18. novembra. Toga dana se u grad heroj sjati slična ekipa, u nešto toplijoj odeći, koja ide na dernek u usijani Knin 5. augusta. Tada i ponovo za 364 dana.

Prethodni popis stanovništva iz 2011. godine dao je brojku od 34,87 % Srba u Vukovaru. Sledom toga 2013. godine na zgradama nekih državnih institucija postavljene su dvojezične table. Na tablama se nalazila i ćirilica, pismo koje nije jedinstveno samo za Srbe, ali ajde, šta zna šovinizam šta je pismo.

Nešto šta bi mu bio Stožer za zaštitu hrvatskog Vukovara, zajedno sa nekim braniteljima, organizovano i nasilno poskidali su i polupali ploče koje su plaćene iz zajedničkog proračuna. Znači, ništa zdrav razum već samo fanatizam bez opravdanja.

Od tada je ćirilica, valjda simbol samo Srba, ali ne i sve više pridošlih Ukrajinaca, sinonim stradavanja Domovine u miru i trideset godina nakon Domovinskog rata.

Imajući u vidu da se radi o nerazumevanju članka 8. Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina (odnosno, čitaj, članka 12.), 2015. godine dolazi do obraćanja Ustavnom sudu oko tumačenja predviđenih prava.

Nakon četiri godine od tada Ustavni sud se distancirao od političke odgovornosti i sve je prebacio na odlučivanje o ostvarivanju zakonskih prava Gradskom vijeću Vukovara, odnosno da lokalna većina odluči da li su se stekli uslovi, na kojima niko nikada nije ni radio, da se ponovo omogući (zakonom već propisana i u pogledu normi hijerarhijski i vertikalno iznad Gradskog vijeća) ćirilica u javnom prostoru.

Po odluci Ustavnog suda na političarima je, lokalnoj vlasti, ostavljeno da se bave poimanjem ljudskih prava i selektivnim tumačenjem zakonskih odredaba jer upravo Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina propisuje koji uslovi moraju da se obezbede da bi se uživala navedena prava, a ne volja opštinskih ili gradskih većnika. Jer razmatranje dostignutog nivoa razumevanja i dijaloga građana Vukovara, kako bi se omogućila dvojezičnost, nikada nije bila agenda trenutnog gradonačelnika.

Ovo čemu i dalje svedočimo jeste ništa manje nego najobičnija mimikrija redovnog stanja u kojem se, kao, poštuju norme i propisi koji su upisani u zakone. Radi se o lažnoj slici zaštite ljudskih prava koja se poput štafete ili užarenog krompira baca u naoružane ruke lokalne samouprave koja ne zna i ne razume šta su ljudska prava i slobode, ali zna da će to neznanje obilato da iskoristi.

Срећно!

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Pravo na zdravlje boje lavande
    •  Stranka od 14 mandata odvodi Hrvatsku tamo gde ne želi biti
    •  Zagreb Pride se pretvorio u propagandnu flajšmašinu
    •  Glasajte za one koji poštuju ustavne vrednosti Domovine
    •  Srbi, rodne ideologije, gejevi i odnedavno migranti – stop!
    •  Hrvatska treba Srbe
    •  Predsednik (Treće) Republike opasnih namera!
    •  Živeti u urbanim celinama je najobičnija patnja i mazohizam
    •  Šta si mu rekla pa da te je udario?
    •  Zašto smo se, mi građani SFRJ, rastali u krvoproliću

> Svi tekstovi ovog autora