Iako sam iz srpskog sveta ne mrzim ni ovoga što mrzi mene

”Ovu tvrđavu su zidali svi: Rimljani, Turci, Jugosloveni, ali najviše Arapi”, rekao nam je dedo koji je kod sebe čuvao ključeve kapije prekrasne tvrđave Ostrožac, nadomak Bihaća.

”Odakle Arapi?” čudili smo se mi, a dedo bio neodoljivo uporan i začuđen da smo tolike neznalice.

Dedi nije zamjeriti, već je te 1998. godine bio vremešan. Ključeve kapije je čuvao slučajno, živio je u kući pored same tvrđave. Tako je i njegov narativ o Arapima bio slučajan, nama, grupi od desetak ljudi veoma simpatičan.

Dedo se nije školovao pa smo njegov narativ o Arapima kasnije prepričavali kao anegdotu koja nam je uljepšala putešestvije. Svašta ima u bašti Božijoj pa se tu smjestila i dedina priča o Arapima povrh Bihaća.

Ovih dana smo svjedoci brojnih nemilih događaja kojima, ne samo da se čudimo kao mi onomad Arapima na Ostrošcu, nego se i plašimo. Ko smo mi i gdje idemo, ovakvi, nedostojni sebe i života neponovljivog i jedinstvenog?

Sinoć sam pročitala šta piše ugledni vjerski službenik u mirovini, vremešan koliko je dedo, u vrijeme priče o Arapima, bio. Vremešni gospodin za razliku od dede ima titulu doktora nauka. Titula mu sudeći po statusu na društvenim mrežama, služi za autoritativno talasanje već ustalasane atmosfere u kojoj sve što se ružno dogodilo ovih dana stavlja u kontekst prevare kako bi se ”otključao srpski genocidni kod”.

U pisaniju je doktor nauka otišao i do ubistva Nikole Gardovića – starog svata na svadbi svoga sina, na Baščaršiji 1992. godine koje, po mišljenju uglednika s akademskom titulom, nije ubistvo nego priča, pa je analogno tome i napad na roditelje i djecu iz Beograda stavio u kontekst pričam ti priču narativa, još jedne u nizu srpskih prevara.

Mene je ovaj uglednik sa svojim stavovima prepao. Ne bezazleno kako je nas, učenike, bezazleno prepadao čuveni profesor filosofije u Prvoj gimnaziji sarajevskoj kada bi rekao: ”Sad ću malo da te prepadnem, evo ti jedinica”. Nego onako ozbiljno. Bar nas kojih se tiče i na koje aludira uglednik s titulom akademskog građanina. Nas sa srpskim genetskim kodom.

Obzir jeste sveta riječ i kako napisah u jednoj od prethodnih kolumni onaj ko ima obzira njemu se smiješe vrata raja. I jeste tako. Obzirom štitimo ljude od nelagode, neprijatnosti, otuđenosti. Pokazujemo im poštovanje i ljubav. Ne guramo ih tamo gdje nema ljubavi.

Bez ljubavi nema života. Ima životarenja. Ima nenormalnosti koje, nažalost, zbog ovakvih narativa postaju normalnosti jer nema drugačije i bolje. Jer nismo navikli na bolje. Jer nam stalno govore kako valja mrziti.

Valja se mrziti. To je postala matrica koja prolazi. Koja nema čak ni opomenu, a kamoli sankciju. Juhu raja, vidite me! Može mi se. Jer je nenormalno normalno, a ima i raje koja voli derneke mržnje. Mrzi i otjeraj. Jer smo multi-kulti.

Da nije strašno bilo bi i smiješno. A nije, jer je navedeni status o ”srpskom genocidnom kodu” koji je neopjevani govor mržnje, podijeljen preko stotinu puta. Njih preko pet stotina za manje od dvadeset četiri časa stavilo je like. Aferim!

Osvanuo je Đurđevdan. Nazvali su me novinari i rekli da gori Stara crkva. Bila sam u bolnici s Matijom. Operisao je krajnike. Pogledala sam na sat. Liturgija je trajala. Vanja je služio. Prepala sam se. Već se počelo šuškati da su muslimani zapalili crkvu.

Čekala sam da čujem Vanju i tresla se od straha. Nisam ništa komentarisala, samo sam čekala da čujem njega i da mi on kaže da su svi dobro. On, đakon i njihove parohijanke – legendarne gospođe koje će nekad posle da mu popiju vodu iz cvijeća.

Vanja se javio. Svi su bili dobro. Vatrogasci su ugasili požar. Đakonova žena i djeca su bili malo garavi, ali neozlijeđeni. Izgorio je njihov stan pored crkve. Sve se, kako je moglo biti, dobro završilo, a onda je krenuo after party narativ – da je požar podmetnut.

Vanja je tražio da se odmah istraži šta je uzrok požara. On je od onih koji nikada nije talasao. Iako je često imao materijala da talasa ipak je ostao dosledan svoje teološke nauke – da je ne postidi.

A pravi narativ je glasio: Prethodnu noć je bila strašna oluja. Elektroinstalacije su se poremetile – kablovske, vanjske. Došlo je do trenja kabla koji se zakačio za drvo što je prouzrokovalo požar.

U bolničkoj sobi do naše pričalo se da su muslimani zapalili Staru crkvu na Đurđevdan. Ušla sam da debitujem autoritetom istine: ”Nisu zapalili muslimani, zapalila je oluja!”

Odahnula sam i bila srećna. Reagovala sam istinom. Da nisam to, ne bih bila ja. A ja sam pravoslavna Srpkinja. Na ovaj svijet sam došla iz srpskog genetskog koda. Srpskog sveta – ne onog kojeg konstruišu i njime plaše oni koji se ničega ne stide. Srpskog svijeta koji je dio identiteta Bosne i Hercegovine.

Ja sa svojim srpskim genetskim kodom i ove bogojavljenske noći kao i mnogih prethodnih – čekam ponoć da poželim želju. Bilo bi dobro ”da sam ja netko. Da svim majkama izbrišem bore…” one životne… Ali taj neko može biti svako… Onaj koji govori istinu. Istina oslobađa. Lijepo je biti oslobođen.

Sloboda nije anarhija. Slobodni smo kada volimo i kad nas drugi prepoznaju kroz ljubav. Jer smo to što jesmo. Kao što sam ja to što jesam od srpskog genetskog koda. Iz srpskog sveta, ljudskog. Bez konstrukcija o srpskom svetu u glavama onih koji mrze i druge navode na isto.

Iako sam iz srpskog sveta ipak ja ne mrzim ni ovoga što mrzi mene i sve moje. Doktora nauka. Možda se nauke stide za njega. Ne mrzim, ali se čudim. Dokle više? Odakle snaga? I šta je motiv? Život je lijep i svuda ima potok i ima cvet. I tamo i ovdje gdje živi, zamislite čuda i taj srpski svet.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Apsurde, kuća ti je ovdje!
    •  I tuđe boli su manje kada nismo ćoravi na njih
    •  Tuđa muka pokaže ko je kakav čovjek i kakva mu je vjera
    •  Smisao korizmenog posta
    •  Kakvi smo? Dobri smo! Ne lažem, Tita mi
    •  Adio, Sarajevo – Beograde, dobro jutro
    •  Zlo buja, a mi ga zalijevamo i brinemo o njemu
    •  Patrijarhova riječ protiv nasilja nad ženama je nasušna
    •  Skica pravoslavne pravednice, mati Makarije
    •  Kršćanstvo - mati Makarija celivala je ruku ubice njena oca

> Svi tekstovi ovog autora