Građanska dužnost svakog pravog domoljuba je da zaštiti decu

Iako između naših zemalja postoje nikada rešene i po cenu novog rata (ne)definisane granice nismo mi međusobno toliko različiti da se jedno istraživanje odande ne bi lako preslikalo na nas ovde, i obrnuto. Razlika je, kako bismo ono rekli, u finesama i percepciji između prihvatanja realnosti, ulepšavanja iste ili negiranja svega od navedenog.

U komšijskoj Republici Srbiji, onoj koja na svake dve godine odlazi na neke nove privremene izbore u kojima glavni i prvi među nejednakima kontroliše sve nivoe vlasti koju uzurpira do iznemoglosti, objavljena je studija u okviru projekta ”Unapređenje dostupnosti preventivnih usluga i usluga zaštite mentalnog zdravlja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti”.

Ministarstvo zdravlja nas je suočilo sa podatkom da svaka treća osoba u Srbiji, kod nas bismo to preveli sa ”svaki treći Hrvat”, ima izražene psihičke smetnje te da u okviru primarne zdravstvene zaštite, to su oni domovi zdravlja gde ljudi masovno odlaze da se dodatno zaraze u čekaonicama, ima samo 123 zaposlenih psihologa.

Nije objavljen podatak vezan za broj zubara, ali ako je po zubima po glavi stanovnika, odnosno krezavosti istih, broj stomatologa je redukovan na nivo statističke greške.

Da je mentalno zdravlje pojedinca prioritet čitave zajednice vidimo i na primeru bivšeg saborskog zastupnika, onog koga su iz Sabora iznosili, koji je za izlečenje globalnog virusa savetovao mega doze vitamina C (koje bi davao i bebama u mleku) te onaj koji je prešao pola sveta kako bi u Zambiji prokazivao transrodne osobe. To što se avetinjski, sad ga vidiš pa ne vidiš, pojavljuje i prve subote na glavnom zagrebačkom trgu sa izmanipulisanim ljudima koji se mole, deo je naše svakodnevnice i folklora.

Da još ima mesta za medijsko kopanje jame u kojoj svi čučimo, gde čekamo ko će dodatno da nas zaspe svojim izmetom, demonstrira i činjenica da su mediji vrlo zainteresovani za pristup samopromocije u kojoj nadrilekar i stručnjak za međunarodno privatno pravo ordinira po zagrebačkim školama s namerom vršenja nametljivog ponašanja i politizacije maloletnika.

U našoj Domovini dete je osoba do punoletstva, odnosno do svoje osamnaeste godine života. Tada se dobija i pravo glasa, da biraju ili budu birani, te uz sve lepote napuštanja škole kojoj su jedva čekali da okrenu leđa susreću se sa svim užasima odgovornosti koje nosi punoletstvo. Svako drugačije tumačenje, ”nije on tako mali”, ili ”vidi koliki je, prava momčina za ženidbu”, deo je naših zaslepljenih emocija i transgeneracijskog (ne)razumevanja običajnog prava kojim se kitimo.

UN Konvencija o pravima deteta kaže da nadležni organi trebaju da preduzmu sve zakonske odredbe, upravne, društvene i obrazovne mere da bi se dete zaštitilo od svih oblika mentalnog i fizičkog nasilja, povreda ili zlostavljanja, zanemarivanja ili nenamernog postupanja, zloupotrebe ili eksploatacije.

U prevodu, ono šta čitamo i gledamo u medijima, da odrasla osoba, onaj koji nije ”rod ni pomoz Bog” toj deci, dolazi u javnu školu (instituciju) i snima se sa njima jeste ozbiljno kršenje zakona, ali i dobrog ukusa.

Izuzetno je važno da se političke stranke i političari (to uključuje i one propale) više nego ostali građani trude da ni na koji način ne uključuju decu u svoj politički program, to se odnosi i na fotografisanje i snimanje maloletnika bez posebnog odobrenja njihovih roditelja ili staratelja (i to samo u određenim i definisanim okolnostima).

Ono šta mi gledamo, sa nevericom svedočimo, ali smo toliko indolentni da ništa i ne preduzimamo, upravo jeste opasan populistički presedan koji se iz virtuelnog polusveta i gliba direktno preselio u školska dvorišta.

Ovakvo ponašanje, egoistično i manipulativno, rezultat je derogiranja društvenih vrednosti koje su u današnje vreme postale podložne reinterpretaciji i banalizaciji, a sve sa ciljem promovisanja nikada dokučene slobode govora, bez definisanih moralnih granica.

Etično ponašanje i društvena odgovornost, ili odsustva istih, plod su međugeneracijskih eskapada u socijalno zapuštenom, večito tranzitnom, društvu kao što je naše.

Nažalost ili na (ne)sreću nismo mi jedini i toga je sve više svuda oko nas. Kao u nekakvom socijalnom eksperimentu, samo sa pravim akterima koji moraju da trpe i prisustvuju svojoj i tuđoj boli u nekontrolisanim uslovima, puzeći i gamižući se kao kakve moralne vertikale ističu oni (ne)ljudi koji bi pre pedeset godina bili proglašeni društvenim gubavcima.

Država ne interveniše i ne čini ama baš ništa da tako nešto zaustavi i sankcioniše, ono najgore iz nas samih, a bez adekvatne kontrole ne treba nam puno da onaj naš rđavi deo ličnosti preuzme primat nad naših svesnim bićem koje aktivno vrši diseminaciju kroz pitki populizam.

To je onaj lako probavljivi i ispljuvani sadržaj koji svakodnevno kusamo, bez da se zapitamo zašto nam to neko iznova servira i dokle ćemo da tako nešto i gutamo.

Na kraju bi trebalo biti korektan i u svom tom zlu, a agresija i manipulacija jesu karakteristike zlobnog i gadnog, ponoviti vest kako su iz represivnog aparata, Ministarstva unutarnjih poslova, pozvali građane da kada primete pojedince ili čopore ljudi oko i u hrvatskim školama pozovu 192.

To je obaveza i građanska dužnost svakog pravog domoljuba i onaj ko ne postupa tako, ne učini sve da zaštiti najranjivije u društvu – decu, ”mrzi sve hrvatsko”.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Pravo na zdravlje boje lavande
    •  Stranka od 14 mandata odvodi Hrvatsku tamo gde ne želi biti
    •  Zagreb Pride se pretvorio u propagandnu flajšmašinu
    •  Glasajte za one koji poštuju ustavne vrednosti Domovine
    •  Srbi, rodne ideologije, gejevi i odnedavno migranti – stop!
    •  Hrvatska treba Srbe
    •  Predsednik (Treće) Republike opasnih namera!
    •  Živeti u urbanim celinama je najobičnija patnja i mazohizam
    •  Šta si mu rekla pa da te je udario?
    •  Zašto smo se, mi građani SFRJ, rastali u krvoproliću

> Svi tekstovi ovog autora