Goli se nogometaši mogu zagrliti, a obučeni umetnici ne?

Prethodna sedmica, čini se posebno u prestonom gradu naše balkanske palanke, odjekivala je događajima koji su nas podelili na one koji su uključivi i srećni zbog drugih i na one koji su isključivi i agresivno nesrećni zbog sreće drugih i drugačijih.

I tako iz dana u dan, delimo se po nasleđenim genima i onim karakteristikama koje smo drugima delegirali, a da ništa o tome, zapravo, ni ne znamo. No nebitno je jer mi, ipak, sve znamo najbolje.

Na Trgu Petra Preradovića, hrvatskog pesnika a Srbina, i to postoji, onom istom trgu koji nam je jednostavnije da imenujemo Cvjetni, preko puta pravoslavnog hrama Preobraženja Gospodnjeg u obnovi u sklopu Queer festivala dva umetnika su izdržala 24 časa u međusobnom zagrljaju, po onom žarkom majskom suncu i prolećnoj kiši koja je padala ”ko iz kabla”.

Umetnici Igor Zenzerović i Bojan Ban narodu i palanci, dalekoj provinciji nekadašnje Monarhije, predstavili su performans naziva ”Studija jednog zagrljaja”.

U pitanju je izražavanje bliskosti između dvaju ljudskih bića grljenjem. Ljudi su, za one koji nisu upućeni, izuzetno socijalna bića i svoj humanistički napredak duguju međusobnoj interakciji koja nas krasi u odnosu na većinu živog sveta.

Jedan najobičniji zagrljaj između dve osobe, na nečemu šta bi mu bila zajednička javna površina, bio je izložen očima i ostrašćenim ustima javnosti koji o umetnosti znaju koliko i o dalekim ”španskim selima”.

Naša sportska nacija, Domovina koja se kiti tuđim sportskim rezultatima kao svojim, bez da se i oni aktivno bave sportom, vrlo licemerno prihvata kada se njihovi ljubimci, idoli napaćene nacije, goli do gaća grle i slave svoje osvojene milione evra, dok takvu toleranciju i percepciju nemaju prema grljenju dvaju obučenih umetnika na javnom mestu.

Jer, zagrljaji na javnoj površini, koju redovno zapišavamo, prisvajamo i naružujemo, ne mogu da budu tolerisani jer obično grljenje nasrće na ”muškost” (ne)sigurnih heteroseksualnih, ”branitelja”, muškaraca.

Kako mi živimo u patrijarhalnom društvu gde se u Domovini vernika uči, od malih nogu i u javnim školama ”sekularne” Domovine, kako je žena od muškog rebra nastala, znači nesavršena klica onog savršenog muškarca, emotivni odnos dvaju muškaraca, braće, sina i oca, dede i unuka, kumova, istopolnih partnera ili jednostavno prijatelja smatra se feminiziranim i slabim te je pretnja za druge muškarce koji za sebe tvrde da su oni oni ”normalni”.

Neretko tu svoju ”normalnost” demonstriraju agresijom koja se u Kaznenom zakonu imenuje zločinom iz mržnje.

Zagrljaj, kao neka osnova ljudske interakcije od članova porodice do bliskih prijatelja ili poznanika, selektivno se otima muškarcima, kada se polivaju goli skupim šampanjcima zbog osvojenih kupova to nam nije sporno i to nije homoerotika, te se sebično nameće osećaj griže savesti da je takvo pokazivanje nežnosti i privrženosti nešto šta nije datost muškarcima već isključivo ženama. Ovo je vrlo žalosno!

Naši hrabri umetnici, koji su odoleli vremenskim neprilikama i naletima homofobije bogobojaznih branitelja ”običajnog prava”, pokazali su nam i kako smo se našli u vremenima gde je ljudsko distanciranje postalo prihvatljivo i sinonim je za individualizam koji aktivno razara kolektivne odnose svodeći ih samo na one nužne.

U globalističkom društvu, gde informacije bivaju pogrešno reinterpretirane i iskorišćenje za fake news, zajednički interes stavljen je po strani i smatra se opsoletnim razmišljanjem koje je opet jednakost za neka prošla vremena koja sistematski preziremo.

Da nije bilo dosadno prošle nedelje (čitaj tjedna) potrudili su se i sa Visokog upravnog suda koji je ”U ime Republike Hrvatske” doneo presudu po kojoj istopolni parovi u Domovini mogu zajedno da pristupe proceni za usvajanje i ne smeju da budu diskriminisani temeljem svoje seksualne orijentacije. 

U pitanju je presuda kojom je odbijena žalba nadležnog Ministarstva za demografiju, obitelj, mlade i socijalnu politiku na presudu Upravnog suda u Zagrebu, kojom je životnim partnerima Mladenu Kožiću i Ivi Šegoti trebao biti omogućen pristup postupku procene za usvajanje.

Presuda se najviše oslanja na presude Evropskog suda za ljudska prava koja garantuje zaštitu porodičnog života istopolnim parovima i primenu Konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda. Tako smo iščitali da se ukazuje na stajališta izražena u presudama Karner protiv Austrije, Schalk i Kopf protiv Austrije, Salgueiro Da Silva Mouta protiv Portugala, ali i Marckx protiv Belgije.

Visoki upravni sud zaključio je ”da razlozi koje je tuženik naveo u osporenom rješenju kojim je odbio žalbu tužitelja, nisu prihvatljivi s aspekta standarda prihvaćenih u sudskoj praksi ESLJP-a, tj. da bi u svjetlu primjene Konvencije, odbijanje javnopravnih tijela da provedu postupak po zahtjevu tužitelja dovelo do povrede članka 14. u vezi članka 8. Konvencije”.

U prevodu na naš jezik svagdašnji, Sud je prepoznao pravo na zaštitu porodične, istopolne, zajednice od bilo kojeg oblika diskriminacije.

Dok praznujemo novi, stari, Dan državnosti, čekamo da vidimo i šta će biti sa rezultatima Prosvjetne inspekcije Ministarstva znanosti i obrazovanja i izvidima DORH-a na dešavanja u Industrijsko-obrtničkoj školi u Slavonskom Brodu.

Imali smo prilike da vidimo kako izgleda školski primer ”manifestacije rasističke ideologije”, nanovo citat presude ESLJP o znakovlju neustavne NDH, te kako izgleda kada se aktivno krše prava deteta i vrši instrumentalizacija dece od strane građana neustavnih namera.

Srećan nam neradan dan, odnosno praznik!

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Pravo na zdravlje boje lavande
    •  Stranka od 14 mandata odvodi Hrvatsku tamo gde ne želi biti
    •  Zagreb Pride se pretvorio u propagandnu flajšmašinu
    •  Glasajte za one koji poštuju ustavne vrednosti Domovine
    •  Srbi, rodne ideologije, gejevi i odnedavno migranti – stop!
    •  Hrvatska treba Srbe
    •  Predsednik (Treće) Republike opasnih namera!
    •  Živeti u urbanim celinama je najobičnija patnja i mazohizam
    •  Šta si mu rekla pa da te je udario?
    •  Zašto smo se, mi građani SFRJ, rastali u krvoproliću

> Svi tekstovi ovog autora