Dani odluke

Već danima nebo nad Srbijom je tmurno. Ovo leto je kišovito i depresivno. Malo je sunčanih dana, a kišovitih mnogo za ovo doba godine. Nedaće sa nevremenom izbile su u pravi plan. Posle velikih poplava nove kiše prete novim nevoljama. U nekim od većih gradova pojavljuju se ili ponavljaju problemi sa pijaćom vodom. Čitavi gradovi snabdevaju se iz cisterni jer su izvorišta zagađena, što ljudskom nebrigom, što nepovoljnim metereološkim prilikama.

 

Uz sve ovo tmurno je i nebo na političkoj sceni. U direktnom prenosu sednice srpske Vlade održane u Nišu ministar inostranih poslova Ivica Dačić najavio je nove pritiske Evropske unije da se Srbija prilagodi spoljnoj politici Unije, između ostalog da u dogledno vreme uvede sankcije Rusiji i prekine sa izgradnjom Južnog toka. Predsednik srpske Vlade Aleksandar Vučić istom prilikom izjavljuje da će, ako dođe do promene srpske spoljne politike, to morati da učini neka druga, a ne ova Vlada.

U Srbiji se Evropska unija doživljava kao spasilac samo u situaciji kada budžetski deficit prelazi sve dozvoljene granice, a Rusija kao istinski prijatelj Srbije

 

Prave se poređenja sa situacijom uoči Prvog svetskog rata čija se stogodišnjica upravo obeležava. Tada je Srbija morala da donese neke važne odluke. Politika na naslovnoj strani ima krupan naslov ”Veliki rat i mali, veliki narod u njemu”.

 

U mnogim prigodnim, novinarskim i stručnim komentarima dominantna je patriotska retorika čija se suština svodi na to da Srbija nikada nije postupala po diktatima, pa neće ni sada. Iz svega ovoga dobija se utisak da će Srbija, ako treba da bira između pristupanja Evropskoj uniji i uvođenja sankcija Rusiji, izabrati prijateljsku i svaku drugu saradnju sa Rusijom. Odbiće da se suprostavi svojoj pravoslavnoj i slovenskoj braći.

 

Takvom razmišljanju idu i prilog i dva karakeristična teksta objavljena u nedeljnoj Politici, novinama koje u najvećoj meri odražavaju i stavove Vlade. Jedan je iz pera glavne urednice Ljiljane Smajlović koja već u podnaslovu poručuje ”zašto Srbija ne bi smela da učestvuje u zapadnoj poteri za Putinom koja nosi obeležja ratnohuškačke propagande”.

 

Glavna urednica piše kako ”Srbija nema nijednog razloga da stupi u novi hladni rat koji je uveliko počeo. Pogotovo nema razloga da se priključi onome što je naš list nazvao ‘lovom na Putina’. To bi bilo nezamislivo čak ni da Rusiji nismo ništa dužni, ni danas, ni od pre sto godina… Gde je tu onda međunarodno pravo? Ispada da je glavna linija podele na američke klijente i one koji to tek treba da postanu”.

Pritivurečnosti između zvanično proklamovane srpske politike koja još uvek ne vidi alternativu pristupanju Evropskoj uniji uz istovremeno odbijanje da se prihvati spoljna politika Unije približile su se onoj granici kada Evropska unija zahteva nedvosmisleno izjašnjenje srpske Vlade na koju će stranu. Prema Istoku ili prema Zapadu

 

U zaključku svoje analize položaja Srbije između ucenjivačkog Zapada i prijateljske Rusije Smajlovićka konstatuje: ”‘Kakva smelost da Amerika na našem tlu testira princip koji je upravo Amerika na našem tlu trijumfalno pogazila!”

 

Drugi tekst u nedeljnoj Politici je ”Razgovor nedelje” sa Aleksandrom Popovićem, zamenikom predsednika Demokratske stranke Srbije, koju je donedavno, sve do izbornog poraza, vodio Vojislav Koštunica. U naslov je izvučena suština ovoga intervjua: ”Srbija treba da vodi srpsku, a ne briselsku politiku”. A glavni Popovićev strah jeste ”da se pred precima ne obrukamo” ispunjavajući ”ultimativne” zahteve Evropske unije.

 

Sa sportskih terena stiže vest da će fudbaleri Novog Sada krajem avgusta ugostiti na stadionu  “Detelinara” u Novom Sadu reprezentaciju samoproklamovane Narodne Republike Lugansk koja se otcepila od Ukrajine. Istovremeno dok se Kosovo sprečava da pristupi međunarodnim sportskim savezima podržava se separatizam proruskih pobunjenika.

 

Povratak u zagrljaj ”ruskog medveda” članovi Srpske napredne stranke, a i članovi stranaka koje nešto znače na srpskoj političkoj sceni, kao i onih manjih, izrazito ”patriotskih”, bio bi dočekan sa zadovoljstvom. Ako su u SNS napravili ”kopernikanski obrt” prihvatajući ulazak u Evropsku uniju kao svoj prioritet, ovaj novi obrt u politici nikako ne bi bio ”kopernikanski” nego samo povratak na ranije pozicije kojih se mnogi u SNS intimno nisu odrekli.

Vlada Srbije mora doneti odluke koje će imati dugoročne posledice na buduću političku i ekonomsku situaciju. Kakva god da se odluka donese komplikovaće još više ionako složenu srpsku situaciju

 

U Srbiji se Evropska unija doživljava kao spasilac samo u situaciji kada budžetski deficit prelazi sve dozvoljene granice, a Rusija kao istinski prijatelj Srbije.

 

Pritivurečnosti između zvanično proklamovane srpske politike koja još uvek ne vidi alternativu pristupanju Evropskoj uniji uz istovremeno odbijanje da se prihvati spoljna politika Unije približile su se onoj granici kada Evropska unija zahteva nedvosmisleno izjašnjenje srpske Vlade na koju će stranu. Prema Istoku ili prema Zapadu. Odluka se mora doneti, ma koliko Srbiji teško pala. Dvostruka igra koja ima svoje zvanično lice i nezvanično naličje mora se prekinuti.

 

Ovakav stav Evropske unije u Srbiji se naziva ”ucenom” i ”ultimatumom”. To stvara dodatno neraspoloženje u javnosti prema članstvu u Uniji, koja je imala udela, kako se stalno ističe, u svojevremenom bombardovanju Srbije i ”otimanju” Kosova. Rusija se, sa druge strane, vidi kao tradicionalni zaštitnik Srba i Srbije, ne uvek dovoljno moćna i snažna da zaštitu sprovede u delo, ali na putu da obnovi svoj uticaj i snagu pod rukovodstvom Vladimira Putina.

 

Posle tmurnog, kišovitog početka leta za pretpostaviti je, a tako prognoziraju i metereolozi, očekuje nas vruće leto. I bukvalno i metaforički. Vlada Srbije mora doneti odluke koje će imati dugoročne posledice na buduću političku i ekonomsku situaciju.

 

Kakva god da se odluka donese komplikovaće još više ionako složenu srpsku situaciju.

    •  Srbija se raspada
    •  Filozofija bede
    •  Tamni vilajet
    •  Oči straha
    •  Spasavanje Kapetana Dragana
    •  Patriotizam i siromaštvo
    •  Sretna nova!
    •  Dvadeset i jednu godinu posle
    •  Balkanska rapsodija
    •  Osveta loših đaka

> Svi tekstovi ovog autora